Negde u zoru,kad svici nestaju,dok jutarnja rosa pokorava noć,drhtala sam dugo bežeći od snova i gušeci bol sto se po meni vrzma.Gledala sam cesto kako jutra svicu,kako jutro to pokazuje zube.Gledala sam ljude kako odlaze i idu,slusala sam pesme o rastancima cudim.Grmela je samoca i plesala u mraku,pohlepna i zeljna uzdaha sto se iz mene ote,harala je hodnicima slabosti i bola.Pokorena bese tek negde u zoru,kad suncokret mali san o Suncu sniva,nestajala kradom ko prokleti lopov i docekala opet u mrak noci kao provalnik,svoga plena zeljan.
Noci su vam cudne,noci su vam prazne,pa se onim sto u sebi skrivate krpe i boje.Pusta ulica,jos pustije duse.Guse vas secanja,nagrizaju rane pa se svako za sebe za oporavak bori.I kucaju glasovi na necackana mesta,grebu i struzu po zaturenoj prici,vasa nemoc njihova je snaga kroz teska vrata ona ce uci.
Uzalud vam trud i pokusaju slini da prevarite noc i u pucinu snova otisnete sebe,snivajuci osmeh,slusajuci reci odavno umukle pred pojavom vasom.A snovi ludi od maste skrojeni bore se na vasoj strani,upetljaju svoja krila u oskrnavljene noci,pa vas kradu,pa ne daju na vas.Vode vas daleko,bacaju do onog sto potajno nemi zeleli ste dugo i srecni ste i pohlepni svega sto vam oni daju.Pa se uzivite i uzigrate kao malo dete,u pohlepu preraste ta blizina zelje pa postanete grubi,postanete bezobrazni ,pa sam san u javu oblikujete.Preplasen i pocupan od pokusaja vasih da otmete deo onog sto vam dade,nestane i san i izgubi oblik kad vam ruka krene na ono sto je njegovo.
Pa,vas vrate noci da se igra sa svama,pijun na tabli to ste samo.Grohotom se smeje tom nedostajanju vasem i odzvanja dugo prazninom u dusi .Mlatara do jutra,izmotava se s vama ,jer tako joj se moze.Jutra su vam spas,jutra su poceci.Noci su vam smele,noci su vam lukave.Otrgni se ,prevari je,prezivi do jutra.Proslost i noc,ljubavnici stari,uvek haos neki naprave pred zoru.Od ljubavi do mrznje treba jedna noc,a u noci jednoj stane sve.
