Dodiri njegovi mirisu na mir i spokoj.Tisina koja ne skripi dok na ramenu mu spavam.Savrsena senka,njegova,za siluetu moju.Kako savrseno sklopljeno dvoje,takav raspar mogu biti.Kad sramotno spustite pogled pred snovima o savrsenom coveku i umorni i potroseni kompromis zagrlite.Gleda me kao da sam ceo njegov svet,a mog sveta ni deo u njega ne staje.Gledam pred sobom lik,pomalo drag a nedovoljno da bude voljen,od mene,pogresne zene.Posrami me svojom dobrotom,pokori neznostima kojim me hrani.A ne zna da sam ja odavno gladna i prokleta nekog ko ce prigrliti svo ludilo u meni i znati da ga smiri.A on taj kalibar nije.Drhte neobuzdanom jezom sve te senke proslosti pod dlanovim njegovim,budi duhove a ne zna da ih odgura od mene.Poslednjim trzajima,ovi izlilazni tragovi moje duse,pokusavaju da se spase njegovim dobrim srcem.Prodajem se lako,a on me jedva docekao.Dok se drugom radujem,njemu lazi pokvareno i jadno prodajem.Kad birate izmedju dva,zasto uvek odaberete coveka tamnog srca?Gusile me ruke proslosti,dok je on svojima iz ponora me vadio,a da nije znao,nije slutio.Kakva sam to prodana dusa,kakav sam to jad i cemer namirisala,kad sam u njegovo srce pokusavam da provalim a da nista zauzvrat ne dam.Gledam coveka koji me voli.Voli?Jadno li je ta sreca,kad je lazima kupujem.Kako neko koga gurate od sebe,toliko moze ostati tu,a onaj koga sebi grabite curi iz vasih ruku kao pesak nosen vetrom.Kako neko ko grli led,ne oseti jezu pod prstima svojim,kako ne vidi tu prazninu kojom mi pogled vristi.Neka druga,neka stara ja satirala bi se od neznosti prema njemu,prema dobrom coveku koji vas voli.Kad umiru snovi,gde nestaje sav taj roj zvezda koji vam je put pokazao.Gde odlaze svi koji su pogresne voleli?