Jos jedan od onih zagusljuvih oktobarskih dana koji je prigusen suncevim zracima i onom toplotom u vazduhu. Zar jesen ne bi trebala da mirise na lisce i vetar i dzangrizavi oblak tamo iza zgrada.Sedela sam na terasi i pila svoju jutarnju kafu,jaku i gorku,nikako drugacije. Mala cvetna basta koja se prostirala na ivicama terase i dalje se opirala jesenjem dobu koje je izgledala zakasnilo.Il' mu se svidelo to sunce koje je tako prkosno i dalje vetru odolevalo.Iako nista nije slutilo na jesen u meni je bila. Ona gola i hladna.Tmurna.Cutljiva i cudljiva jesen.Jutros me nije probudila njegova poruka.Pole 10 meseci niko mi nije pozeleo dobro jutro.Da li je jutros srce ili navika pruzilo ruku ka telefonu?Digao je konacno ruke od mene,ovako pogresne i osakacene emotivno.Shvatio je da uzalud ceka 21 moj gram,kad me jedva i na kasiscu dobije.Volela sam mnogo toga u vezi sa njim,ali mnogo toga mog bilo je pogresno.Trudio se i cupao vreme samo da me sto duze zadrzi skupljenih krila.Hrabrio je moje nesigurnosti,ljubio moje ogoljenosti,razumeo paranoje.A sta je od mene za uzvrat dobio.Rekao mi je je jednom da sam mu na pocetku svega rekla,samo bez uspomena mali,a pogledaj koliko ih sada imamo.Bio je sve ono sto covek moze biti zeni,a sta sam onda vise trazila.Volela sam njegove ruke na sebi,nacin na koji me gleda,reci koje su me milovale.A ipak otisla.A sedela sam to jutro mirna i spokojna,kao da je bilo koji drugi dan osvanuo.Da li su mi kroz glavu prosle njegove reci da je znao da ga nikad necu lako pustiti u svoi zivot i da zato nikad nije smeo da ode. Sa njim nikad nisam osecala te lepririce i taj nemir,vec ljubav i spokoj,sigurnost.A opet nisam ostala.Sta ako trazeci vise izgubimo ono sto nam je bila sudbina?Sta ako samo jednom u zivotu neko te tako voli a ja sam to prokockala.