Da me voli mamurnu,čupavu i ćutljivu.Da me ne pita za tišinu u mojim kricima,da ne priziva prošlost suvišnim dirkama.Da me stegne dok se lomim,da me protrese kad se skamenim.Da se sklupča oko mene kad me dan obori,da ostane kad me kradu ružni snovi.Da veruje u ćutanje mojih objašnjenja,da ne traži odgovore kojih se prokleta duša pribojava.Da zagrli da slomi sva sranja u meni,da gorim pod dlanovima njegovog dodira.Da me ne pušta kad mu ruku izvlačim,da zagrljaj nikad ne prekida prvi.Da ćutanjem mojim ćuti,da ne prizna da me voli.Da me čuva u pogledu,da se useli u moje dane.Da mi je muzika grohot smeha njegovog,da je mera koliko su svi drugi bili mali ,mera po kojoj znam koliko me neko voli.Da se smeje mojim glupostima,da se radujem njegovim uspesima.Da mi prigli tugu kad se sva slomim,da bude siguran jer zna koliko ga volim.Da mu čuvam noć,da mi ulepša dan.Da se smejemo dok zajedno peremo zube i gledamo se u ogledalo.Da pijemo pivo i svadjamo se za daljinski.Da budemo deca,da se volimo kao odrasli.Da mu pamtim svaki trag na koži,da me hrabri kad sam nesigurna.Da mogu da se slomim i oživim u zagrljaju njegovom,da može da ćuti dok mu sreću skupljam.Da me kupi dodirima,da se prodam njegovim osmesima.Da me ne menja,da ga grlim tako nesavrsenog i mog.Da ga volim.Da me voli.