[ Generalna
]
14 Oktobar, 2014 15:53
Sacekaj da smislim bajku,ne mozes u ovu prazninu u meni.
Sacekaj da smislim neku bajku,pa dodji.Ne mozes tek tako u ovo prazno u meni da se uselis.Minut,dva samo mi daj.Mozda i u dane pretoci se to.Zastani dok izmislim neku novu pricu za ovu tisinu sto se nepozvana podmuklo uselila.
Pusto i prazno ostalo je tamo.Neciji tudji koraci kroz moje dane tumarase.Nestadose ,isparise tiho i brzo,cak im ni zvuk ne stigoh zapamtiti.Svega u meni bilo je tada,dovoljno svet da zagrlim ceo.Prazno,izrovareno ostalo samo.Necijih dodira glas tamo je odzvanjao,sad od tisine druge reci ne cujem.I bledi,prazni pogledi moji ne zasluzuju sarenilo tvojih boja.Da isteram iz sebe sve te demone i prividjenja koja jos uvek neciju siluetu oblikuju.Da dama vise klosar ne bude,a lepotica da shvati da se zver nikad ne menja.Zver kao zver,divlja i ponosna uvek ce ostati,ma kolika god lepoticina ljubav bila.Jos minut,dva da shvatim da neke zabe princevi ne postaju.Nikad,ni zbog koga.Romantizujemo rastanke ,pa se onda pitamo sto nam toliko treba da prezivimo.Zaustavi svoj korak,dok prestanem tudjih stopa trag da osluskujem.Dok ispraznim fijoke svojih dana i dok za tebe metsta napravim.Da se ova praznina u meni popuni ili bar smanji za broj ili dva.Poput zalutalog stranca po odajam svojim tumaram,trazeci sebe.Okrecem se i gledam.Sve te ispruzene ruke,svi ti zurni koraci,potrosene zvezde padalice,sve te neznosti.Sve to dato,prodato,poklonjeno.Zasto,kome?Cekaj da sama na svoj korak naviknem i da se otarasim upornih starih navika.Sacekaj jos dan,mesec a posle ne pitaj vise.I ako se nekad izgubim u daljini pogleda ili mi niz lice sklizne neki setan osmeh,ne cackaj i ne diraj.Tu sam,tvoja sam.Samo sada me sacekaj.
[ Generalna
]
06 Oktobar, 2014 19:07
Probajte voleti one koji vas vole.
Prepuni precutanih reci kipimo u sebi,dok se zivot polako kotrlja.Prodje u dva uzdaha a ne stignemo toliko toga reci,ostanemo zeljni necijih zagrljaja,ostanemo nedovrseni necijim dodirima.Ljude koji nas u svoj nasoj nesavrsenosti kuju u svetlije boje,podrazumevamo.Misimo vecno ce bezbrizno pruzena ruka cekati nasu.Pa,im ne dajemo do znanja koliko su bitna karikatura u predstavi naseg zivota.Ne grlimo ih dovoljno dugo da cuju sve te dragosti u nama.Ne zadrzavamo ih u trenutku svog vremena da saslusamo teret njihovog uzdaha.Kujemo staze i gradimo sazvezdja onima koje mi volimo,onima za koje nismo sigurni da ce biti tu sad a kamoli kad promenimo oblik.Utabavamo raskrsca za one koje volimo,kidamo se i iskradamo od onih koji vole nas.Tako je to sa ljudima.Sramota ih neznosti a ljubavne fraze im ljigave postase.Toliko je ljudi zaljubljeno u nekoga,a nikad im nece reci.Toliko je onih u koje je neko zaljubljen,a nikada nece to saznati i sklupcati se u krkhi eho reci volim te.Toliko je onih koji bi znali tako lepo i neiskvareno da vole.Al' sramota ih da priznaju da nisu,pa glume da su vec necijom rukom i glasom osvojeni.A tako ima neko tamo ko savrseno razume zamrsene fraze i sve te izmisljene likove u vasoj glavi.Ludo vreme doslo.Glume da su voljeni pa ceo zivot,iskrenog drhtaja pogleda nekog kome ste mali svet,zeljni ostanete.Zavuku se u svoju krljust,pa dajuci sebe onim u cije dlanove zele da se usele,izguraju i oteraju one u cijim fijokama uveliko zive.Nemi bez reci,u tisini uzdaha misle imace vecnost za one kraj njih.Pa,zakasne za jedan ton sekunde da izgovore te reci,pa nikad nedovrsite recenicu onima koji su to zasluzili.Pa,ih dugo dozivate i pisete redove koje nikad nece cuti.Osacate prazninu senke koja vise nije tik uz vas odraz.Osetite prazninu ogromnu i bucnu pa se pitate na koga reci potrosiste,pa nemi pred iskrenim zagrljajem ostaste.Lako je voleti one koje zelite.Probajte voleti one koji vas vole.
[ Generalna
]
03 Oktobar, 2014 15:55
Ljudi se slome na recima poput:"Ne volim te vise"
"Hiljadu puta od jutros,kao nekad te volim.Hiljadu puta od jutros,kao nekad ti se vracam Da li sam jos uvek ona mera po kojoj znas ko te boli,ona mera po kojoj znas ko te otima a ko placa."Hiljadu puta od jutros kao nekad drhtim pod pogledima tvojim,dok dodirom secanja po sebi te lepim.Nedostaje ti neko ko je otisao greskom,a nikad mu nisi reko izvini.Ne mora te opet voleti,samo to da sazna.Da zatvoris krug.
Postoji jedna caka sa svim tim velikim recima popust izvini,zauvek,volim te.Smanje se za jednu dimenziju galaksije neznosti svaki put kad ih izgovorite.Od necijih nije ostalo nista,od mojih je ostalo i previse.Neukrocene nikad nisu pronasle svoj oblik da se skotrljaju i otrgnu ka tebi.Ukrascu tvoju senku i slupcati je oko sebe polako i neprimetno.Tvoj se osmeh u moje oci uvezao pa si svakom mom pogledu zelja i teznja,skrivenom uzdahu vazduh sto mirise.Po ko zna koji put od snova te kradem pa nema bez reci ne smem da se maknem.Hiljadu puta od jutros iza sebe te gledam,kako zajedno peremo zube i smejemo se kao ludi.
I vratila sam se svom zivotu,skovanom od onog sto je bilo pre.Samo mi malo nedostajes.To je sve.Slusala sam korake kako odlazis.Skripali su tragovi pod koracima teskim,bacajuci lisce kroz pukotine vetra.Gledala sam dugo sve ulice te,trazeci ti osmeh pod kacketom nekim.Najgore je kad se ljudi nikad ne posvadjaju a rastanu se.Kad nestanu svi zvukovi boja i iskradu se svi dodiri glasni.Kad tisina postane za dva broja veca,kad izgubi oblik sapat u glasu.Pa,svaka sumnja i svaki nespokoj ima povod da zivi i cacka tamo gde ste slabi.Proganja vas dugo i pitanja namece.
Zacute ljudi i izgube sebe,izgube ono mi.Kad sve prestane,nista ne ostane,ogoljeno i pusto ne valja kriti.Hiljadu puta od jutros zelim da sam ti rekla sve sto sam htela.Tu nastaje problem kod ljudi.Stedimo i krademo sve te silne reci,a posle nemamo kome da ih kazemo.Zalupe nam vrata ispred nosa svi ti ljudi za koje smo sve to cuvali.Ne lome se ljudi dodirima,osmesima.Lome se velikim recima poput ne volim te vise.A onda ga pustite da ode a da mu ne kazete sve ono sto ste uvek hteli,sve te reci za njega oblikovane i cuvane.Hiljadu puta od jutros sapcem ti tiho sve te zgrcene fraze prozete kroz tebe u meni.Hiljadu puta od jutros grlim ti lice ne trazeci nista.Samo da znas.
[ Generalna
]
02 Oktobar, 2014 14:04
Ne veruj nocima.
Negde u zoru,kad svitci nestaju dok jutarnja rosa pokorava noc,drhtala sam dugo bezeci od snova i guseci bol sto se po meni vrzma.Gledala sam cesto kako jutra svicu,kako jutro to pokazuje zube.Gledala sam ljude kako odlaze i idu,slusala sam pesme o rastancima cudim.Grmela je samoca i plesala u mraku,pohlepna i zeljna uzdaha sto se iz mene ote,harala je hodnicima slabosti i bola.Pokorena bese tek negde u zoru,kad suncokret mali san o Suncu sniva,nestajala kradom ko prokleti lopov i docekala opet u mrak noci kao provalnik,svoga plena zeljan.
Noci su vam cudne,noci su vam prazne,pa se onim sto u sebi skrivate krpe i boje.Pusta ulica,jos pustije duse.Guse vas secanja,nagrizaju rane pa se svako za sebe za oporavak bori.I kucaju glasovi na necackana mesta,grebu i struzu po zaturenoj prici,vasa nemoc njihova je snaga kroz teska vrata ona ce uci.
Uzalud vam trud i pokusaju slini da prevarite noc i u pucinu snova otisnete sebe,snivajuci osmeh,slusajuci reci odavno umukle pred pojavom vasom.A snovi ludi od maste skrojeni bore se na vasoj strani,upetljaju svoja krila u oskrnavljene noci,pa vas kradu,pa ne daju na vas.Vode vas daleko,bacaju do onog sto potajno nemi zeleli ste dugo i srecni ste i pohlepni svega sto vam oni daju.Pa,se uzivite i uzigrate kao malo dete,u pohlepu preraste ta blizina zelje pa postanete grubi,postanete bezobrazni ,pa sam san u javu oblikujete.Preplasen i pocupan od pokusaja vasih da otmete deo onog sto vam dade,nestane i san i izgubi oblik kad vam ruka krene na ono sto je njegovo.
Pa,vas vrate noci da se igra sa svama,pijun na tabli to ste samo.Folirant pravi,noc je svaka.Podnimi se pa vas slusa,razumevanja lazna price rasplete se mleza,pa klima glavom dugo i strpljivo dok vas ne uzme pod okrilje svoje.Pa vas zatekne i ona nespremne.Grohotom se smeje tom nedostajanju vasem i odzvanja dugo prazninom u dusi .Mlatara do jutra po vama ,jer tako joj se moze.Jutra su vam spas,jutra su pocetci.Otrgnete se iz ralja umorni i besni,zbog slabosti vase,zbog nemoci sebe pa bezite u dane ,bezite u sate daleko od sebe daleko od drugih.
Ne veruj noci ni svemu sto nosi.Lukava i mudra prevarice dan.Napravice dzumbus,ispricace lazi,pa poslati na raport umornom jutru.
