Zamagljen prozor a kisa je oridala kao da zeli da nadjaca sve ono sto kuvalja u nama.Lose vreme za rastanke jos losije za pomirenja.Grmi i boli sve u meni i sve u isti cas.Lice mi poput iscrtane senke nekog kipa,grimase nisu odvazne sada da se pojave,nema i bleda od onog sto sledi,bojim se tih reci.Kad nekog volis,budalo jedna,pazi kuda ides.Nikad u tudji krevet,a ti to uradi.Gledam mu lice,zaledjeno stoji.Kako smo do ovog stigli,na kojoj stranputici zaluta.Po glavi tumaraju njegove reci,pokusaji nespretni da mi objasni koliko mu znacim,kako je pogresio.Mesaju se slike,cepa ih bol.I srce jadno koje ga do juce podrzava,pokunjilo glavu i ne slusa,ne moze ni ono vise.Gusi se i pada po ko zna koji put,taman ga oporavim i dignem na noge,on ga opet potplete i spusti jos nize.Prosuta slagalica nase price pod nogama stoji.Da se sagnem da je spajam nemam snage,on sam ne zna.Besna i ljuta,prodrmam ga za ramena,zar sam to posle svega zasluzila.Boli.Boli izdaja kao nikada do sad,boli ogoljenost svega sto smo zajedno prosli.Jace od svega zaskripe ona ogromna vrata poglavalja zivota tvog koja treba zatvoriti,ono sve u tebi sto sam moras zaleciti i izleciti.Stiska me u zagrljaj,ne da mi da odem.Kao da me upija,kao da me grli poslednji put.Tesko je kad te grle ljudi na rastanku.Cak ni neki zagrljaji ne mogu da slome ta sranja u vama i izmedju nas.Preko nekih stvari se ne prelazi a neke se nikada ni ne prebole.Jednostavno se zacute.Tako cemo i mi jednog dana,ali svako za sebe i svako na svojoj strani.U sebi zakopavam sve suze sveta,koje kao nikad naviru na zaledjene obraze i iskopavam zadnji atom snage da otrcim par koraka.Ne volim rastanke ni te velike reci,a ni one suze koje govore da se gusis u sebi,da se boris da isplivas.Okrenes se i odes,preko nekih stvari se ne prelazi i ne preskace.Previse bole.