Secanja su smesna lupa.Zateknu vas tako negde,presretnu vas u toku dana,pa vas tresu i ne daju vam mira dok svaki delic u vama ne prodrmaju.Pa,razmiljate,preispitujete,zalite,smejete se.A tako nekad kad mi pogled odluta u daljinu i pocnu da naviru slike ne tako daleke,setim se svega sto bilo je,svega sto je moglo biti.I bole tada reci nerecene,sve neznosti neiskazane.

Boji se covek svojih postupaka,boji se previse ljubavi,boji se da pripada nekome.Pa,ga gura od sebe,opire se dugo,prikriva sve suvisne emocije vesto,proguta i precuti sve te reci nekom namenjene.I na kraju dodje vreme kad ostanes sam u guzvi,pa pocnu da naviru sve one teme i sve ono sto niste,a rekli bi ste sad.

Tako i ja tebi.Rekla bih ti pre svega jedno veliko hvala.Hvala ti sto si uvek bio tu za mene.Sto si me naucio da pokazem kad mi je stalo,kako da zagrlim a da ne povredim,kako da poljubim a da ljubav pokazem.Hvala ti sto si trpeo moje gluposti,sto si uvek znao pravu rec da kazes.Hvala ti sto si prihvatio svaki deo mene i nisi hteo da me menjas,a trebalo je.Sto si me naucio da porazi su lekcije,a da neke ljude jednostavno iz svog zivota moramo da pustimo jer nismo dobri u paru sa njima.

Rekla bih ti mozda i da mi falis.Falis mi da se smejes mojih glupostima,da se radujes mojim uspesima.Da nadjem mirnu luku,kad se sklupcam nocu kao malo dete ,u zagrljaju tvom.Falis mi da se prvi mog rodjendana setis i da budes tu kad boli,a da ne pitas nista.Da me nasmejes kad znas da mi to treba,da me ohrabris kad znas da sam nesigurna.Fale mi svi tvoji pokusaji nespretni da mi pokazes koliko ti je stalo.

Rekla bih ti mozda i da si ti moja dobra strana,da sve moje neznosti jos u tebi zive.Po tebi sam krojena,po tebi sve ucila.Kako sada za nekog drugog da te zamenim.Rasla i srasla,svaki deo tebe znam,napamet sam naucila.Da li ce neko drugi umeti da voli,da vidi ono sto sam ja u tebi videla.Probudio si u meni zenu,a detetu u meni nisi dao da nestane.

Gde smo to zabrljali,kad smo to prestali da valjamo jedno drugom,da budemo dobri u dvoje?Rekla bih ti mozda i milion drugih stvari,koje ti nikada priznala nisam.Ali kad ponos umesa svoje prste,tu ljubav mesta ni za kofere nema.Neke reci ostanu zakopane,jer ne mogu preko usana da se prekotrljaju.

To je najveca greska kod ljudi.Cute i cekaju,neki nikad ne saznaju.Koliko je samo divnih i bozanstvenih ljubavi ostalo precutano,koliko je samo ljudi tajno zaljubljeno u nekog.Koliko ima onih koji bi mogli savrseno nekog da vole,ali ne znaju i ne mogu to reci.

Cuvaj se,mali.Svet je lud,valjda se snaci.