Ojadi i oskrnavi zivot sve sto dozvolite u vama.Kopa polako,pa sve dublje dok ne ocvrsnete,dok mu se ne unesete u facu i ne date dalje.Gledam u ogledalu svoj lik,ali odavno sebe ne prepoznajem vise.Kad sam to dozovolila,kad sam uspela da postanem jos jedna od njih.Gde su nestali svi ti bezazleni osmesi,sve te neznosti sto su u meni zivele,kad sam se u ovo sad pretvorila.Vratite mi ono blentavo deriste sto je u meni zivelo,sto je pruzalo ruku bez pitanja i verovalo u neke svoje snove.
Toliko me je bilo,dovoljno da ceo svet zagrlim.Da se nekome dam potpuna,cela.Sve sto sam htela jeste da me neko voli,onako ludacki,onako smesno kao sto se voleti moze.Davala sam se pogresnim ljudima koji me nisu doticali,po delic od onoga sto nisam za svakoga.Kad jednom sebe celog date i kad vas taj neko ispusti,tesko se oporavite.Krpite se,skupljate ali vise nikad ne poverujete u pruzene ruke,u nacrtano srce.Nikad nisam verovala u te izmisljene fraze o bezosecajnim ljudima,o kamenim srcima i drugim izlizanim forama.A onda se neko ozbiljno resio da nasali i poslao me u tu ulogu,nespretnu i trapavu da se snadjem.Ljubili su me a ja nista nisam osecala,terala sve koji su se malo vise priblizili.Gradila sam zidove visoke i gorde,grabila u svoju krljust svaki put kad nekog blize sebi osetim.Toliko me je bilo,a nisam imala kome da se dam.Nisam znala kako,nisam smela.Sve sto sam htela bilo je da me neko voli,jednostavno bez prevelike price,da mi pokaze kako da dam sebe a da me ne boli,kako da se izvucem iz onog sto skrivam,kako da dozvolim nekom da mi se vise priblizi.Sve svoje poraze,sve svoje lomove sama sam cistila,niko za njih znao nije.Jebeno je to kad naucite kroz zivot sami da idete.Da sami pakujete kofere,kad mrzite rastanke a vecito odlazite.
